Održavanje oralne higijene kod dece bi po pravilu trebalo da počne od njihovog najranijeg uzrasta, čak i pre nicanja mlečnih zuba. Koliko god izgledalo prerano, ovaj korak je veoma važan za njihov rast, razvoj i može uticati na dalji zdravstveni tok.
Nakon svakog obroka, dečija ustašca treba očistiti gazom i fiziološkim rastvorom. Kako dete stasava, uvodi se jutarnja i večernja rutina čišćenja zuba dečijom pastom i četkicom. Na taj način, dete stiče navike o održavanju oralne higijene i svakodnevnih „malih“ obaveza prema sebi koje imaju dvojak uticaj.
Decu treba postepeno uvoditi i naučiti da pravilno peru zube.
Najčešće je to pokazivanjem sopstvenog primera deci. Na taj način, osim što ostvarujemo dodatni kontakt sa detetom, učimo ga važnosti i značaju zdravlja usta i zuba. A po pravilu, kada se navika jednom stekne, ona se održava tokom celog života. Iako ona predstavlja izazov sam po sebi, na roditeljima je da deci učine tih par minuta tokom dana što zanimljivijim.
Naime, mlečni zubi imaju posebnu ulogu u rastu i razvoju koja je najviše vezana za razvoj mišića lica i vilične kosti i formiranje stalnih zuba. Kada dete žvaće hranu, ono vežba mišiće koje će u kasnijem razvoju uticati na njihovu fizionomiju. Kako su mišićna vlakna povezana, zdravlje zuba naše dece može uticati čak i na pravilno držanje kičme. Imajući u vidu i današnji način ishrane naše dece, sve veću prisutnost šećera i ostalih namirnica koje utiču na pospešivanje karijesa, logičan sled događaja, ako nemamo pravilan odnos prema oralnoj higijeni je prerana pojava karijesa i prerano vađenje mlečnih zuba.
Pojavom karijesa na mlečnim zubima u zavisnosti od slučaja može doći i do infekcije stalnih zuba. Takođe, preranim vađenjem mlečnih zuba, može se lako poremetiti zubni niz. Dobro je podsetiti i da mlečni zubi utiču na razvijanje pravilnog govora.
Upravo zbog toga, oralna higijena zahteva dodatnu pažnju. Iako je ona proces, sam po sebi, neophodan je i neizbežan.
Detalji vezani za sam „alat“, četkicu i pastu za zube, koji zbunjuju mnoge roditelje su zapravo jednostavni: četkica za zube bi trebalo da ima mekana vlakna i malu glavu jer će na taj način prilaziti sa svih strana zuba i omogućiti efikasnu a ujedno i nežnu higijenu.
Pasta za zube bi trebalo da bude prilagođena uzrastu – na taj način znate da je i koncentracija fluorida i ostalih aktivnih sastojaka na najbolji način prilagođena vašem detetu. Dodatna napomena je da paste sa sadržajem fluorida treba uvesti onda kada dete nauči da ispljune višak paste, najčešće nakon treće godine.
Deca se upuštaju u samostalno pranje zuba uglavnom od 6. godine. Do tada, pa čak i neko vreme nakon njihovog osamostaljivanja roditelji bi, svako na svoj način, trebalo da vrše nadzor kako bi bili sigurni da su svi koraci, uključujući i dečije pokrete, pravilno izvedeni.
Osim kreiranja zdravih navika i važnosti dece da nauče pravilno da peru zube, u održavanje oralne higijene spada i redovna poseta stomatologu. Baš od malih nogu. Stomatolog će dodatno pratiti rast, razvoj zuba, ukazati na detalje i ono na šta bi trebalo obratiti pažnju i dodatno posavetovati. Time ćemo dodatno pomoći mališanima da prebrode i eventualni strah od belog mantila, neobične stolice i zubarskog alata.
Uz malo mašte, roditeljskog strpljenja i niza kreativnih rešenja proces oralne higijene može postati zabavan, a što je najvažnije rezultat će biti, osim razvijanja dobrih navika, zdravi i lepi zubi mališana.
A sve činimo, baš zato što želimo najbolje za naše najmlađe!