Uticaj  Lacalut paste i rastvora u cilju redukcije parodontalnih  oboljenja u okviru predprotetske pripreme pacijenata

 Ajduković Zorica1, Obradović Radmila2, Đorđević Nadica3, Kenić Marinković Dragana4, Petrović Nenad5,  Kovačević Marko6

1 Medicinski fakultet  Niš, Klinika za stomatologiju, Organizaciona jedinica za Stomatološku protetiku

2 Medicinski fakultet  Niš, Klinika za stomatologiju, Organizaciona jedinica za Oralnu medicinu i parodontologiju

3Medicinski fakultet Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Katedra za stomatologiju

4Privatna stomatološka ordinacija “Kalodent” Niš

5Medicinski fakultet  Niš, student doktorskih studija

6Dr. Theiss, stručni saradnik

 ABSTRACT

 Uvod: Parodontopatija počinje inflamacijom gingive, nastavlja se postepenim oboljevanjem parodoncijuma i kasnije gubitkom zuba. Sve ovo vodi neophodnom proteziranju pacijenata u cilju uspostavljanja funkcionalnog i anatomskog integriteta stomatognatog sistema. Pre početka protetske rahabilitacije sve promene na oralnoj sluzokoži moraju biti sanirane, a oralna higijena na zavidnom nivou. Lacalut aktiv pasta i Lacalut aktiv rastvor su često korišćeni kod pacijenata sa parodontopatijom ispoljavajući svoje antikarijesno, antiseptičko, antiinflamatorno i umirujuće dejstvo.

Cilj rada: Cilj istraživanja je ispitati  efikasnost Lacalut paste i Lacalut rastvora u terapiji parodontalnih oboljenja u okviru predprotetske pripreme pacijenta.

Materijal i metode: Ispitivanje je sprovedeno kod 120 pacijenata koji su se javili na Odeljenje za stomatološku protetiku klinike za stomatologiju u Nišu radi izrade protetskih nadoknada. Urađena procena stanja parodoncijuma uz pomoć gingivalnog indeksa Löe-Silness (Gi), Plak indeksa (Pl), Indeksa zubnog kamenca (Izk), Indeksa zubnih konkremenata (Ikon) i Nivoa pripojnog epitela (NPE), a zatim je primenjena bazična parodontalna terapija. Ispitanici su bili podeljeni u četiri grupe od po 30 ispitanika; pored redovnog održavanja oralne higijene četkicom za zube ispitanici grupe I koristili su Lacalut pastu, grupe II bilo komercijalnu pastu po izboru i Lacalut rastvor, grupe III Lacalut pastu i Lacalut rastvor, a ispitanici IV (kontrolne)  grupe komercijalnu pastu po izboru.  Nakon nedelju dana određeni su Gi, Pl, Izk, Ikon, a nakon mesec dana od početka istraživanja Gi, Pl, Izk, Ikon i NPE. Za statističku obradu rezultata korišćen je softverski program SPSS Statistics 21.

Rezultati:  Vrednosti ispitivanih indeksa su značajno manje kod svih ispitivanih grupa nakon terapije sa najistaknutijim smanjenjem u III grupi ispitanika koja je koristila Lacalut pastu i Lacalut rastvor.

Zaključak: Lacalut pasta i rastvor pokazali su se efikasnim u eliminaciji inflamacije gingive i preporučuju se kao pomoćno sredstvo u terapiji parodontopatije i predprotetskoj pripremi pacijenata.

Ključne reči: parodontopatija, Lacalut pasta, Lacalut rastvor

 

UVOD

 

Parodontopatija predstavlja inflamatorno oboljenje potpornog aparata zuba izazvano dejstvom specifičnih bakterija oralnog biofilma1. Patološki proces počinje inflamacijom gingive, nastavlja se postepenim oboljevanjem parodoncijuma i njegovom anatomskom i funkcionalnom dezintegracijom sa postepenim rasklaćenjem, a kasnije i gubitkom zuba1–3. Sve ovo vodi neophodnom proteziranju pacijenata u cilju uspostavljanja funkcionalnog i anatomskog integriteta stomatognatog sistema.

Pacijenti kod kojih je neophodna stomatološka protetska rehabilitacija moraju biti parodontološki pripremljeni, a parodoncijum u stanju zdravlja kako bi se postigla uspešna funkcija i sprečilo dalje propadanje parodontalnog tkiva. Pre početka protetske rahabilitacije sve promene na oralnoj sluzokoži moraju biti sanirane, a oralna higijena na zavidnom nivou 2,3.

Od velikog praktičnog značaja za utvrđivanje prognoze i plana protetske terapije, jeste utvrditi stepen aktivnosti parodontopatije i veličinu destrukcije potpornog aparata zuba. Smatra se da intenzitet inflamacije gingive predstavlja dobar pokazatelj aktivnosti oboljenja, a precizno određivanje gubitka nivoa pripojnog epitela dobar pokazatelj veličine destrukcije parodontalnog tkiva 4,5. Istraživači preporučuju upotrebu kliničkih parametara (kao što su Gingivalni indeks (Gi) koji određuje stepen inflamacije gingive i pokazuje mesta aktivne parodontopatije, Plak indeks (Pl), Indeks zubnog kamenca (Izk) i Indeks zubnih konkremenata (Ikon) koji su pokazatelji nivoa oralne higijene i Nivoa pripojnog epitela (NPE) koji je pokazatelj stepena destrukcije parodontalnog tkiva)  kako bi se postavila adekvatna prognoza i plan terapije parodontopatije i adekvatno pratili postignuti rezultati i uspešnost primenjene terapije 6–10.

Lacalut aktiv pasta i Lacalut aktiv rastvor su često korišćeni kod pacijenata sa parodontopatijom. Pasta daje subjektivni osećaj očvršćenja  gingive, smanjuje gingivalnu inflamaciju i krvarenje, a značajna je i u prevenciji karijesa zuba. Sadrži aluminijum laktat i aluminijum fluorid (1360 ppm fluorida), hlorheksidin i alantoin bisabolol. Aluminijum laktat utiče na zaustavljanje krvarenja, aluminijum fluorid deluje antikarijesno, hlorheksidin diguklonat antiseptički, a bisabolol i alantoin antiinflamatorno i umirujuće.  Lacalut aktiv rastvor sprečava stvaranje oralnog biofilma i zubnog kamenca, smanjuje gingivalnu inflamaciju i incidencu karijesa zuba, što ga čini indikovanim i u osoba sa zubnim protezama. Hlorheksidin je antimikrobni katjonski bisbiguanid  koji u svojoj aktivnoj formi poseduje jedinstvenu osobinu da  se može adsorbovati na oralna tkiva. Vezuje se za  hidroksiapatit, površine zuba, oralnu sluzokožu i salivarne mucine za duži period vremena, a oslobađa se kada njegova koncentracija u usnoj duplji opadne. Njegova adsorpcija i lagano otpuštanje omogućavaju antimikrobni efekat i sprečavanje rekolonizacije bakterija oko 24  časa 11,12. Proučavanjem hlorheksidina utvrđeno je da deluje na gram pozitivne, gram negativne bakterije, gljivice, fakultativne aerobne i anaerobne mikroorganizme 13.

Fluoridi (anjoni) se koriste u prevenciji karijesa i jačanju strukture zuba 14,15. Tokom razvoja zuba i po nicanju bitno je prisustvo fluora kako bi se formirao fluoroapatit. Fluoroapatit je otporniji na dejstvo kiselina (demineralizaciju) od hidroksiapatita. Pošto je u jonskoj formi, toksičan je za Streptococcus mutans u visokim  koncentracijama, dok  niskim koncentracijama ispoljava antienzimatski efekt. Inhibicijom enzima smanjuje sposobnost Streptococcus mutansa za produkciju kiselina i metabolizam glukoze. Alantoin je veoma aktivna supstanca koja stimuliše ćelijski rast, ubrzava epitelizaciju sluzokože, snažno keratolitički i adstrigentno deluje, smanjuje bol i otok. Bisabolol, aktivni sastojak kamilice, sprečava zapaljenske procese, umiruje iritiranu i upaljenu sluzokožu i ispoljava snažno antiinfekcijsko dejstvo. Aluminijum laktat  deluje hemostatski i adstrigentno.

CILJ ISTRAŽIVANJA

 Cilj istraživanja je ispitati  efikasnost Lacalut paste i Lacalut rastvora u terapiji parodontalnih oboljenja u okviru predprotetske pripreme pacijenta.

MATERIJAL I METODE

Ispitivanje je sprovedeno kod pacijenata koji su se javili na Odeljenje za stomatološku protetiku klinike za stomatologiju u Nišu radi izrade protetskih nadoknada. Osnovni kriterijumi za izbor ispitanika utvrđeni su pre pristupa ispitivanju, zatim prikupljani potrebni anamnestički podaci i urađen stomatološki pregled. Izabrani ispitanici su imali parodontopatiju.  U ispitivanje nisu uključene osobe mlađe od 18 godina, trudnice, bolesnici sa krvnim oboljenjima, akutnim i hroničnim infekcijama, autoimunim oboljenjima, bolesnici na imunosupresivnoj terapiji i osobe koje su na antibiotskoj ili kortikosteroidnoj terapiji u poslednja tri meseca.

Od 120 ispitanika, 60 su bila muškog, a 60  ženskog pola, starosti od 18  do 65 godine (prosečna starost 42  godine). Ispitanici su bili podeljeni u četiri grupe od po 30 ispitanika.

Pre protetske terapije svi ispitanici su upućeni na Odeljenje za Oralnu medicinu i parodontologiju, gde je pre terapije parodontopatije urađena procena stanja parodoncijuma uz pomoć gingivalnog indeksa Löe-Silness (Gi), Plak indeksa (Pl), Indeksa zubnog kamenca (Izk), Indeksa zubnih konkremenata (Ikon) i Nivoa pripojnog epitela (NPE) 3,15. Nakon toga primenjena je bazična parodontalna terapija koja obuhvata identifikaciju i uklanjanje oralnog biofilma i ostalih naslaga sa zuba, motivaciju i obučavanje bolesnika za održavanje oralne higijene, eliminaciju mogućih faktora rizika. Meke naslage uklonjene su pomoću paste (Vantal, Galenika) i rotirajućih  četkica. Čvrste naslage (zubni kamenac i konkrementi) uklonjeni su ultrazvučnim aparatom Woodpecker (UDS-J) i srpastim instrumentom. Dodatno, parodontalni džepovi su obrađeni parodontalnom kiretom i ispiranjem 3% vodonik peroksidom. Zatim su svim ispitanicima dati saveti o pravilnom održavanju oralne higijene. Pored redovnog održavanja oralne higijene četkicom za zube ispitanici grupe I koristili su Lacalut pastu, grupe II komercijalnu pastu po izboru i Lacalut rastvor, grupe III Lacalut pastu i Lacalut rastvor, a ispitanici IV (kontrolne)  grupe komercijalnu pastu po izboru.

Pri prvom kontrolnom pregledu nedelju dana nakon uključenja u istraživanje određeni su Gi, Pl, Izk, Ikon, a nakon mesec dana od početka istraživanja Gi, Pl, Izk, Ikon i NPE.

Za analizu primarnih podataka korišćene su deskriptivne statističke metode (aritmetička sredina, medijana, standardna devijacija i relativni brojevi) i metode za testiranje statističkih hipoteza (Kruskal-Wallis-ov, Mann-Whitney U, Friedmanov i Wilcoxon-ov test). Kriterijum za statističku značajnost je bio p<0.05 i p<0.01. Za statističku obradu rezultata korišćen je softverski program SPSS Statistics 21.

REZULTATI

 Upoređujući vrednosti indeksa u odnosu na vreme ispitivanja uočeno je:

  • Razlika GI indeksa unutar grupe za ispitanike koji su koristili samo pastu i samo rastvor (I i II grupa) je statistički značajna (p<0.01) između svih posmatranih perioda. U grupi ispitanika koji su koristili pastu i rastvor (III) razlika GI indeksa je statistički značajna između vremena pre terapije i nedelju dana posle terapije (p<0.01) kao i između vremena pre terapije i mesec dana posle terapije (p<0.01). Razlika Gi indeksa nema statistički značajnu razliku u vremenu između nedelju dana posle terapije i mesec dana posle terapije. U kontrolnoj grupi (IV) razlika GI indeksa je statistički značajna između vremena pre terapije i nedelju dana posle terapije (p<0.01) kao i između vremena nedelju dana posle terapije i mesec dana posle terapije (p<0.01). Razlika Gi indeksa nema statistički značajnu razliku u vremenu između pre terapije i mesec dana posle terapije (tabela 1).
  • Unutar grupa I, II i III razlika Pl indeksa i Izk indeksa je statistički značajna između vremena pre terapije i nedelju dana posle terapije, kao i između vremena pre terapije i mesec dana posle terapije (p<0.01). Razlika Pl indeksa nema statistički značajnu razliku u vremenu između nedelju dana posle terapije i mesec dana posle terapije. Unutar grupe IV razlika Pl indeksa je statistički značajna između svih posmatranih vremena (p<0.01) (tabela 1).
  • Unutar svih grupa razlika Ikon indeksa je statistički značajna između vremena pre terapije i nedelju dana posle terapije, kao i između vremena pre terapije i mesec dana posle terapije (p<0.01). Razlika Ikon indeksa nema statistički značajnu razliku u vremenu između nedelju dana posle terapije i mesec dana posle terapije (tabela 1).
  • Unutar svih grupa vrednost NPE indeksa je statistički značajno manja mesec dana nakon terapije u odnosu na vrednost pre terapije (p<0.01) (tabela 1).

Upoređujući vrednosti medijana ispitivanih indeksa između ispitivanih grupa uočeno je:

Nakon nedelju dana od primenjene terapije:

  • Statistički značajna razlika GI indeksa između svih grupa
  • Statistički značajna razlika Pl indeksa ispitivanih grupa u odnosu na kontrolnu grupu, ali i ne između ispitivanih grupa
  • Između grupa ne postoji statistički značajna razlika vrednosti Izk i Ikon indeksa (tabela 1).

Nakon mesec dana od primenjene terapije:

  • Statistički značajna razlika Gi, Izk indeksa ispitivanih grupa u odnosu na kontrolnu grupu, ali i ne između ispitivanih grupa
  • Razlika medijana Pl indeksa je statistički značajna između pacijenata svih grupa osim I i II
  • Između grupa pacijenata ne postoji statistički značajna razlika Ikon indeksa
  • Razlika medijana NPE indeksa je statistički značajna između pacijenata svih grupa osim I i II, I i III (tabela 1).

Tabela1. Vrednosti posmatranih indeksa u posmatranom vremenu i prema grupama ispitanika

 

Indeks Gr Br

Vreme merenja

hi-kvadrat
Pre terapije Nakon nedelju dana Nakon mesec dana
Med Med Med
Gi I 30 1.73±0.45 2.0 0.50±0.51 a* 0.5 AB**C* 0.10±0         b*c* 0 C * 52.918
II 30 1.70±0.47 2.0 0.80±0.48 a* 1.0 DE* 0.17±0.38 b*c* 0 E * 53.906
III 30 1.73±0.45 2.0 0.20±0.41 a* 0 F* 0.13±0.35 b* 0 F * 58.783
IV 30 1.80±0.41 2.0 1.30±0.65 a* 1.0 0.16±0.56 c* 2.0 19.00
Pl I 30 2.10±0.85 2.0 0.20±0.41 a* 0 C* 0.20±0.41 b* 0 B C * 54.521
II 30 2.47±0.63 3.0 0.27±0.45a* 0 E* 0.27±0.45b* 0 DE * 51.314
III 30 2.30±0.65 2.0 0.13±0.35a* 0 F* 0.03±0.18b* 0 F * 53.835
IV 30 2.20±0.67 2.0 0.80±0.55 a* 1.0 1.20±0.66 b*c* 1.0 37.537
Izk I 30 2.10±0.85 2.0 0±0 a* 0 0±0 b* 0 C * 60.0
II 30 2.23±0.73 2.0 0±0 a* 0 0±0 b* 0 E * 60.0
III 30 2.07±0.69 2.0 0±0 a* 0 0±0 b* 0 F * 60.0
IV 30 2.07±0.74 2.0 0±0 a* 0 0.53±0.51b*c* 1.0 51.703
Ikon I 30 1.83±0.95 2.0 0±0 a* 0 0±0 b* 0 54.0
II 30 1.43±1.10 2.0 0±0 a* 0 0±0 b* 0 42.0
III 30 1.77±1.14 2.0 0±0 a* 0 0±0 b* 0 46.0
IV 30 1.70±1.02 2.0 0±0 a* 0 0±0 b* 0.0 48.0
NPE I 30 4.73±0.83 4.75     3.83±0.58 b* 4.0 C * Z = 4.790
II 30 4.86±0.90 5.15     4.07±0.75 b* 4.10 D E * Z=4.807
III 30 4.77±0.67 4.85     3.54±0.44 b* 3.50 F * Z=4.709
IV 30 5.01±0.52 4.95     4.65±0.52 b* 4.65 Z=4.814

a – pre terapije vs nakon nedelju, b – pre terapije vs nakon mesec, c – nakon nedelju vs nakon mesec,

A – I vs II, B – I vs III, C – I vs IV, D– II vs III, E – II vs IV, F – III vs IV,  *-p<0.01, **-p<0.05

 

DISKUSIJA

 

Masovna pojava i česti recidivi parodontopatije  čine ovo oboljenje pravim socijalnim problemom koji ističe sve veći značaj profilakse, blagovremene dijagnoze i kontolisane terapije. Istraživači preporučuju upotrebu kliničkih parametara kao što su Gi, Pl, Izk, Ikon i NPE  radi postavljanja precizne prognoze i plana terapije parodontopatije, i adekvatnog praćenja postignutih rezultata 6–10. Slično, i u ovom istraživanju su korišćeni navedeni klinički parametri koji su pokazali kod svih pacijenata u vreme uključenja u istraživanje nizak stepen oralne higijene (slike 1 i 3) i njeno poboljšanje nedelju dana nakon primenjene terapije. Zavidan nivo oralne higijene se održao i mesec dana nakon završene terapije kod ispitanika koji su primenjivali neki od Lacalut preparata, dok se je on pogoršao u kontrolnoj grupi mesec dana po primenjenoj terapiji što se videlo povećanjem vrednosti Pl indeksa. Navedeni rezultati pokazuju blagotvoran efekat Lacalut preparata koji se ogleda u dugotrajnom održanju dobre oralne higijene osoba koje ih koriste. Najbolji rezultati u prezentovanom istraživanju uočeni  su kod pacijenata koje su koristile kombinaciju Lacalut rastvora i paste praćeni adekvatnim nivoom oralne higijene (slike 2 i 4).

Hemijska sredstva za neutralizaciju oralnog biofilma deluju tako što svojim antibakterijskim delovanjem sprečavaju stvaranje oralnog biofilma. Ova sredstva se nalaze u vidu rastvora za ispiranje usta, gelova, a dodaju se i pastama za zube. Najpoznatija sredstva su hlorheksidin diglukonat i fluoridi 8–10. Slično je i u ovom istraživanju gde su aktivni sastojci Lacalut paste i rastvora doprineli značajnije nižim vrednostima Pl indeksa kod ispitanika koji su ih koristili. Najveće smanjenje vrednosti ispitivanih indeksa je uočeno u grupi koja je koristila kombinaciju Lacalut paste i rastvora. Ova sredstva nikako ne mogu da zamene standardna mehanička sredstva za održavanje oralne higijene kao što je četkica za zube. Terapija hemijskim sredstvima ima sekundarnu ulogu, upotpunjujući ostale metode primenjene u prevenciji i lečenju parodontopatije. Izbor hemijskih sredstava bi trebalo da bude individualan i po preporuci stomatologa 16.

McDermid i saradnici 17 su uočili da kombinacija sredstava koja imaju antikariogeno i antiplak dejstvo može biti korisna i obezbediti dodatni zaštitni efekat, ako svaka  supstanca deluje na različite prouzrokovače oboljenja. Kombinacija hlorheksidina i fluorida u sredstvima za oralnu higijenu može doprineti u sprečavanju nastanka karijesa i gingivitisa18. Hlorheksidin ima inhibitirni efekat na formiranje oralnog biofilma i produkciju kiselina, što znatno smanjuje kariogeni potencijal i tako povećava efekat fluorida19. Uprkos njihovom suprotnom naelektrisanju mogu se uspešno kombinovati, bez narušavanja njihovih individualnih efekata20. Kombinacijom hlorheksidina i fluorida se ostvaruje veći baktericidni efekat na strukture Streptococcus mutansa nego kada deluju pojedinačno 21. Utvrđeno je da kada se natrijum fluorid i hlorheksidin koriste u istom preparatu ne dolazi do smanjenja prisustva slobodnih jona fluorida i njegove zaštitne uloge koju ima na gleđ zuba niti se redukuje količina hlorheksidina ispod terapijskog nivoa22. Osobe koje imaju najviši nivo iskorišćenja  kombinacije hlorheksidina i fluorida su osobe visokog karijes rizika kao što su deca, pacijenti u nekom terapijskom režimu koji nosi povećan rizik za nastanak karijesa i parodontopatije, starije osobe i osobe sa fiksnim protetskim radovima, pacijenti pod terapijom zračenjem i medicinski kompromitovane osobe 22,23. Ispitanicima u ovom istraživanju bila je neophodna protetska sanacija i imali su povećani karijes rizik.

Rathe i sar. 24 su ispitivali uticaj rastvora na bazi hlorheksidina i aluminijum laktata na inflamaciju gingive i akumulaciju oralnog biofilma kod dve grupe ispitanika u toku 6 meseci. Ispitanici prve grupe su pored komercijalno prisutnih pasti koristili rastvor na bazi hlorheksidina i aluminijum laktata, a ispitanici kontrolne grupe samo komercijalno prisutne paste. Uočeno je kod ispitanika obe grupe smanjenje inflamacije gingive u odnosu na početak terapije sa značajnijim smanjenjem u grupi ispitanika koja je dodatno koristila rastvor na bazi hlorheksidina i aluminijum laktata. Slično je uočeno i u ovom istraživanju gde je kod svih ispitanika koji su koristili Lacalut preparate uočeno značajnije smanjenje GI indeksa u odnosu na kontrolnu grupu. Gi indeks je zadržao niske vrednosti i nakon mesec dana od uključenja u istraživanje. Ispitanici kontrolne grupe koji nisu upotrebljavali Lacalut preparate imali su povećanje vrednosti Gi indeksa nakon mesec dana u odnosu na vrednosti nakon nedelju dana od početka istraživanja. Sve ovo ističe blagotvoran uticaj Lacalut preparata na smanjenje inflamacije gingive (slike 5 i 6) i manju akumulaciju oralnog biofilma kroz duži vremenski period.

Bellamy i sar.25 su ispitivali uticaj rastvora (Lacalut aktiv) na bazi hlorheksidindiglukonata, aluminijum laktata i aluminijum fluorida na formiranje oralnog biofilma kroz ispitivani period od 17 dana uz pomoć analize za digitalno snimanje oralnog biofilma (digital plaque imaging analysis – DPIA). Uočeno je značajno smanjenje akumulacije oralnog biofilma nakon korišćenja ispitivanog rastvora. Slično je uočeno i u ovom istraživanju gde je vrednost Pl indeksa bila značajno manja u ispitivanim grupama u odnosu na kontrolnu grupu u svim ispitivanim periodima sa značajnim održanjem niskih vrednosti Pl indeksa kroz ispitivani period.

Organizovano sprovođenje preventivnih mera u rizičnim grupama stomatoloških pacijenata naziva se individualni preventivni program. Posebnu pažnju u toku individualnog preventivnog rada treba posvetiti osobama sa visokim rizikom za nastanak oboljenja parodoncijuma kao što su bile osobe uključene u ovo istraživanje. U takvim uslovima individualni preventivni program bi predstavljao određivanje preventivnog režima specifičnog za individualni stepen rizičnosti26. Za sve oblike individualnog rada značajno je intenzivno, aktivno zdravstveno-vaspitno delovanje uz primenu svih poznatih motivacionih tehnika. Takođe, neophodna je  česta remotivacija zbog poznatog brzog gubljenja početnih rezultata.

Iako odgovor parodontalnog tkiva domaćina može biti dovoljan da se suprotstavi agresivnim faktorima oralnog biofilma u toku preprotetske pripreme, ne smeju se potceniti preventivno profilaktičke mere koje se sprovode u toku parodontalnog lečenja i konstantan rad na održanju zavidnog nivoa oralne higijene koji zahteva veliku odgovornost pacijenata. Pre početka protetskog tretmana  treba predočiti pacijentu rizik za nastanak  karijesa i oboljenja parodoncijuma i neophodnost besprekornog i redovnog održavanja oralne higijene. Izbor pacijenata, edukacija i obuka o redovnom i  pravilnom održavanju oralne higijene udružena sa preventivno-profilaktičkim merama doprineće funkcionalnom i estetskom uspehu terapije. Uspostavljanje navike pravilnog održavanja oralne higijene je od velike koristi za očuvanje zdravlja parodoncijuma za ceo život.

ZAKLJUČAK

 Na osnovu primenjene metodologije i dobijenih rezultata, uočeno je značajnije smanjenje akumulacije oralnog biofilma, inflamacije gingive i nivoa pripojnog epitela nakon terapije parodontopatije u osoba koje su dodatno upotrebljavale Lacalut pastu i Lacalut rastvor, u odnosu na povoljne ishode terapije parodontopatije u osoba koje nisu koristile iste.

Najbolje vrednosti i održanje postignutih rezultata su uočene primenom kombinacije Lacalut rastvora i paste.

Lacalut pasta i rastvor pokazali su se efikasnim u eliminaciji inflamacije gingive i preporučuju se kao pomoćno sredstvo u terapiji parodontopatije u predprotetskoj pripremi pacijenata.

LITERATURA

  1. Armitage GC. Periodontal diagnoses and classification of periodontal diseases. Periodontol 2000 2004; 34: 9–21.
  2. Grundemann LJ, Timmerman MF, Ijzerman Y, van der Weijden GA,van der Weijden GA. Stain, plaque and gingivitis reduction by combining chlorhexidine and peroxyborate. J Clin Periodontol 2000; 27(1): 9–15.
  3. Andelski-Radicević B, Zelić O, Mirković S, Todorović T. Periodontal condition in diabetics in Belgrade. Vojnosanit Pregl 2008; 65(11): 799–802. (Serbian)
  4. Lang NP, Schätzle MA, Löe H. Gingivitis as a risk factor in periodontal disease. J Clin Periodontol 2009;36(Suppl 10): 3–8.
  5. Dietrich T, Kaye EK, Nunn ME, Van Dyke T, Garcia RI. Gingivitis susceptibility and its relation to periodontitis in men. J Dent Res 2006; 85(12): 1134–7.
  6. Nagarajan S, Pushpanjali K. Self-assessed and clinically diag nosed periodontal health status among patients visiting the outpatient department of a dental school in Bangalore, India. Indian J Dent Res 2008; 19(3): 243–6.
  7. John M, Vandana KL. Detection and measurement of oral malodour in periodontitis patients. Indian J Dent Res 2006; 17(1): 2–6.
  8. Katz J, Peretz B, Sgan-Cohen H, Zusman S, Horev T, Eldad A. Periodontal status by CPITN, and associated variables in Israeli permanent military population. J Clin Periodontol 2000 27(5): 319–24.
  9. Katz J, Chaushu G, Sgan-Cohen HD. Relationship of blood glucose level to community periodontal index of treatment needs and body mass index in a permanent Israeli military population. J Periodontol 2000; 71(10): 1521–7.
  10. Chowdhary A, Gayathri GV, Mehta DS. Comparative analysis of GCF beta-glucuronidase level in diabetic and nondiabetic patients with chronic periodontitis: A clinicobiochemical study. J Indian Soc Periodontol 2008; 12(1): 16–20
  11. Feliu JL. Long-term benefits of orthodontic treatment on oral hygiene. Am J Orthod 1982;82(6):473-7.
  12. Petersson LG, Magnusson K, Andersson H, Deierborg G, Twetman S: Effect of semi-annual applications of a chlorhexidine/fluoride varnish mixture on approximal caries incidence in schoolchildren. A three-year radiographic study. Eur J Oral Sci 1998; 106: 623-7.
  13. Prayitno S, Addy M. An in vitro study of factors affecting the development of staining associated with the use of chlorhexidine. J Periodontal Res 1979; 14: 397-402.
  14. Emilson C. Susceptibility of various microorganisms to chlorhexidine. Scan J Dent Res 1977; 85: 255-65.
  15. Zelić O. Basics of clinical periodontology. Beograd: Grafiko 011; 2002. (Serbian)
  16. Slots J. Low-cost periodontal therapy. Periodontology 2000 2012; 60 (1):110–137.

17.Hamilton IR.  Effects of fluoride on enzymatic regulation of bacterial carbohydrate metabolism. Caries Res 1977; (suppl 1): 262-91.

18.McDermid AS, Marsh PD, Keevil CW, Et. Al. Additive inhibitory effects of combinations of fluoride and chlorhexidine on acid production by Streptococcus mutans and Streptococcus sanguis. Caries Res 1985; 19: 64-71.

  1. Ullsfoss BN, Ogaard B, Arends J, Ruben J, Et. Al. Effect of a combined chlorhexidine and NaF mouthrinse: an in vivo human caries model study. Scand J Dent Res 1994; 102: 109-12.
  2. Rolla G, Melsen B. On the mechanism of the plaque inhibition by chlorhexidine. J Dent Res 1975; 54: 1357-62.
  3. Spets-Happonen S, Luoma H, Forss H, Dentala J, Et. Al. Effects of a chlorhexidine-fluoride-strontium rinsing program on caries, gingivitis and some salivary bacteria among Finnish schoolchildren.. Scand J Dent Res 1991; 99: 130-8.
  4. Mendieta C, Vallcorba N, Binney A, Et. Al. Comparison of 2 chlorhexidine mouthwashes on plaque regrowth in vivo and dietary staining in vitro. J Clin Periodontol 1994; 21: 296-300.
  5. Meurman JH. Ultrastructure, growth, and adherence of Streptococcus mutans after treatment with chlorhexidine and fluoride. Caries Res 1988; 22: 283-7.
  6. Rathe F, Auschill TM, Sculean A, Gaudszuhn CH, Arweiler NB. The plaque and gingivitis reducing effect of a chlorhexidine and aluminium lactate containing dentifrice (Lacalut aktiv®) over a period of 6 months. Journal of Clinical Periodontology 2007; 34(8): 646–651.
  7. Bellamy PG, Boulding A, Farmer S, Day TN, Mussett AJ, Barker ML. Clinical comparison of plaque inhibition effects of a novel stabilized stannous fluoride dentifrice and a chlorhexidine digluconate dentifrice using digital plaque imaging. The Journal of Clinical Dentistry 2011; 22(5):144-148
  8. Jenkins S, Addy M, Newcombe R. Evaluation of a mouthrinse containing chlorhexidine and fluoride as an adjunct to oral hygiene. J Clin Periodontol 1993; 20: 20-5.